Tokio -- U Japanu je obeležena 68. godišnjica bombardovanja Hirošime, na koju su SAD 6. avgusta 1945. godine bacile atomsku bombu.

Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137.


Oko 50.000 ljudi odalo je poštu poginulima minutom ćutanja u mirovnom parku u Hirošimi, pored epicentra atomske eksplozije. Atomski napad na Hirošimu bio je praćen još jednim napadom tri dana kasnije na Nagasaki. Posledice su bile katastrofalne.

Japanski premijer Šinzo Abe, jedan od mnogobrojnih državnika koji su prisustvovali ceremoniji obeležavanja godišnjice tragedije, izjavio je da Japan, kao jedina zemlja koja je doživela nuklearni napad, ima dužnost da se zalaže za uništenje nuklearnog oružja.

On nije pomenuo dilemu sa kojom se njegova zemlja, siromašna resursima, suočava kada je u pitanju nuklearna energija, niti desetine hiljada ljudi koji su raseljeni zbog rizika od radioaktivnog zračenja u okolini nuklearke Fukušime oštećene posle razornog zemljotresa i cunamija 2011.

Većina japanskih nuklearnih elektrana zatvorena je posle tragedije 2011, u kojima su oštećeni reaktori u Fukušimi, što je izazvalo njihovo topljenje. Abe se zalaže za otvaranje nuklearnih elektrana uz nove mere bezbednosti, ali mnogi Japanci su protiv toga.

Ima više od 200.000 hibakuša (ljudi koji su preživeli atomski napad) i oni u proseku imaju 79 godina. Mnogi od njih su došli na današnju ceremoniju da zapale sveće i pomole se za žrtve napada.

Gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui je održao govor "mirovna deklaracija", u kome je opisao bol preživelih i njihovu izolovanost zbog toga što su kontaminirani radijacijom.

"Atomska bomba je najnehumanije oružje i apsolutno zlo. Hibakuše, koji poznaju pakao atomskog napada, stalno se bore protiv tog zla", rekao je gradonačelnik.

On je kritikovao vladu zbog toga što hoće ponovo da pokrene nuklearne elektrane i da izvozi nuklearnu tehnologiju u druge zemlje.

"Istočni Japan ovog leta još trpi posledice velikog zemljotresa i nuklearne kastastrofe (u Fukušimi). Očajnička borba da se okolna mesta osposobe za život nastavlja se. Stanovnici Hirošime vrlo dobro znaju koliko je oporavak težak", kazao je Macui.

On je apelovao na vladu da brzo osmisli i počne da sprovodi odgovornu energetsku politiku gde će prirotet biti bezbednost i zaposlenost ljudi, preneo je AP.

Nedavni dogovor da se razgovara o nuklearnoj energetskoj saradnji sa Indijom verovatno će osujetiti nastojanja da se ukine nuklearno oružje, poručio je gradonačelnik Hirošime.

Preživeli iz Hirošime su ponudili pomoć onima koji su ugroženi nuklearnom katastrofom u Fukušimi, gde je situacija teška posle topljenja tri reaktora.

Kompanija "Tokio elektrik pauer", koja upravlja Fukušimom, priznaje da ima problema da zaustavi isticanje vode kontaminirane radijacijom zato što su objekti za skladištenje vode preplavljeni.

Prethodna vlada je prošle godine obećala da će postepeno izbacivati nuklearnu energiju iz upotrebe i povećavati korišćenje obnovljivih izvora energije.

Ali Abe se zalaže za "odgovornu" energetsku politiku koja bi omogućila da nuklearke ponovo budu puštene u rad, što bi rasteretilo privredu od skupog uvoza gasa i nafte.

Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić govoriće na na komemoraciji u Hirošimi, tokom obeležavanja godišnjice upotrebe atomske bombe protiv Japana.

Atomska bomba snage 13 kilotona izbačena je iz bombardera sa visine od 9.400 metara. Eksplodirala je iznad grada, na visini od oko 600 metara, izazvaši toplotni talas temperature 4.000 stepeni Celzijusa u prečniku oko 4,5 kilometara.

Samo na dan bombardovanja, u Hirošimi, koja je tada imala oko 300.000 stanovnika, poginulo je 70.000 ljudi. Od pritiska užarenog vazduha i usisnog pritiska razoreno je oko 70.000 zgrada od ukupno 90.000.

Bomba nazvana "Mali dečak" bila je rezultat višegodišnjeg napora da se u okviru američkog projekta "Menhetn" proizvede nuklearno oružje. Vojska Sjedinjenih Država okupila je tadašnje istaknute fizičare i matematičare kako bi pretekla nacističku Nemačku u proizvodnji atomskog oružja.

Prvi put u istoriji, po odluci tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana, nuklearno oružje upotrebljeno je u ratu. Ti napadi su bili direktan povod za kapitulaciju Japana 15. avgusta 1945. godine čime je završen Drugi svetski rat.

Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je najmanje dva puta više umrlo od direktnih posljedica radijacije, gladi i opekotina. Gradovi Hirošima i Nagasaki su postali važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.

Devojčica sa "hiljadu ždralova "

Japanci veruju da će svaku bolest ili nevolju savladati ukoliko uspeju da naprave hiljadu papirnih ždralova.U tu priču vererovala je i ozračena od ekspolozije, devojčica Sadako Sasaki iz Hirošime.  

Napravila ji ih preko 900 pre nego ju je leukemija savladala. Zato deca celoga sveta od dana njene smrti šalju, zajedno sa porukama miru, niske i niske papirnih ždralova. One se kače na Spomenik miru u centru Hirošime posvećan maloj Sadako, ali i svim dečjim žrtvama rata.